Šta nam je donela berba 2018?

Berba je nedavno završena. Svetski mediji javljaju da Burgundija zadovoljno trlja ruke, kažu da odavno nisu imali više prinosa, čak 21% više nego prošle godine, koji je pratio izvanredan kvalitet grožđa. Naravno, ni ova plodonosna berba ne nudi bilo kakvu nadu da će vrtoglave cene burgundskih vina zbog toga biti niže. Štaviše u nekim aukcijskim kućama su već postavljeni novi rekordi, na jednoj je 828 buradi cvenih i belih burgundskih vina prodato za fantastičnih 14,2 miliona evra. A najskuplje bure na istoj aukciji je prodato za 135 hiljada evra! U Bordou su stvari bile malo komplikovanije, ali nakon 2017., koja je za njih bila ispod proseka, imaju razloga za optimizam. Dobra stara Toskana se  javlja sa ocenom “very regular vintage“. Nažalost, ima regija koje su ove godine prošle gore nego ikada. Kaliforniju je i ove godine pogodio jeziv požar, najveći u istoriji. A u epicentru katarstrofe su se našle neke od najznačajnijih vinogradarskih regija ove države…

Šta je pratilo tekuću godinu i kakve će karakteristike imati srpska vina koja će na svojim etiketama nosti oznaku BERBA 2018. približio nam je dr Ivan Kuljančić, redovni profesor uže naučne oblasti- vinogradarstvo, na osnovnim, master i doktorskim studijama Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhtekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Nažalost, u poslednjih 9 godina nismo imali ni jednu za koju možemo da kažemo da je izuzetna! Ako pogledate, 2010. je bila kišna i hladna, 2011, 2012 i 2013. sušne i pretople, 2014. je bila kišna i hladna, 2015, sušna i pretopla, 2016. potpuno zbunjujuća za lozu, ne tako topla, sa hladnim noćima, 2017. sušna i topla, a 2018. mešavina toplih i hladnih perioda! Jedino se izvukla 2013. godina, kada je posle 50-60 dana žestoke suše, palo nekoliko dobrih kiša krajem avgusta i početkom septembra, koje su izvukle berbu. Svih ovih godina biljke su ili prerano gubile lisnu masu zbog bolesti, ili su bile u vodenom ili toplotnom stresu, pa vidite kakva je tu bila fiziologija i biohemija!?

Nesreća je, da je ove godine vegetacija krenula 3-4 nedelje ranije, što je uticalo na značajno smanjenje roda. Na nesreću, početak vegetacije je obeležila 1,5 mesečna suša, sa visokim temperaturama za to doba godine. Posle je usledio kišni period u trajanju od 2,5 meseca sa nižim temperaturama, da bi se završilo sa 3 mesečnom sušom. Biljke su bile sa poremećenom fiziolgijom, niti su nakupile dovoljno šećera, niti su sačuvale kiseline koje daju svežinu vinu! Ali kada se na TV pojave neki veliki poznavaoci loza, oni kažu da je sve bilo sjajno i da će to biti izuzetna berba! Đavo bi ga znao, vajda zato što moraju da prodaju vino, a alhemičara ima, pa će ga srediti.

Možda to nekom može da izgleda nestvarno, ali klimatološki podaci, koje možete da skinete sa sajta RHMZ Srbije i oni koje ja imam sa naše automatske meteorološke stanice, pokazuju da je Fruška gora stvarno Sveta gora Srbije za vinovu lozu. Tipovi zemljišta i klima su izuzetni za loze i vinovu lozu u Fruškoj gori, dok druga vinogorja, rejoni i regioni imaju nesklad klime i zemljišta.

Kao što sam Vam već rekao, ni jedna od ovih prethodnih godina, nije bila Bog zna kakva. U ovoj godini su možda malu prednost imale sorte ranijeg sazrevanja kao što su burgunci, traminac, žuti muskat, game, jer im se u vreme berbe kiseline nisu potrošile u metabolizmu, ali je problem što nisu nakupile dovoljno šećera! Sadržaj šećera i možemo da doteramo, ali sadržaj kiselina nikako, jer to što vinari rade sa vinskom kiselinom i limuntusom, to je smešno. Odnos određenih kiselina i njihov sadržaj, koje je složila sama biljka, čovek teško može da imitira.

Bio sam svedok, recimo, 2017. godine, kada je razoran grad polovnom avgusta uništio vinograde i voćnjake oko Mladenovca, Aranđelovca i Topole. Isto to je bilo i 2016. godine. Nažalost, ove godine sam se vraćao iz Hrvatske, prolazeći kroz stravičan grad od Zagreba prema Slavonskom Brodu, kada su mi javili da je ponovo stradala Šumadija. Posle nekoliko dana sam otišao da obiđem vinograde i ponovo bio zaprepašćen razmerama štete. Grožđe je bilo izlupano, listovi iskidani, a što je najstrašnije, kora na lastarima je tako oštećena, da su prekinuti sprovodni sudovi floema i čak ksilema, pa je značajno otežan promet materija. Time je ometeno sazrevanje neoštećenih bobica, ali i priprema loza za prezimljavanje. Ne daj Bože jake zime!

Ono što je važno u ovom trenutku, to je strpljenje, raditi na oporavku biljaka i zaboraviti bilo kakvu priču o nekim značajnim prinosima. Čak će prinos morati da se umanjuje, jer je on nastao pre ovog grada, da bi se biljke što bolje oporavile za vegetaciju 2020. godine! No videćete, to neće niko poštovati, jer ne poznaju ovu biljku, a sreća je da ona trpi značajnu dozu neznanja, naravno dok može…

Sigurno da može puno toga da se učini, da bi se sprečilo da dođe do ovakvih štetnih posledica. Loza ne trpi polusenku i senku i zato nećete nigde videti protivgradne mreže u vinogradima! Ali postoje mreže koje se navlače na sam red, na zelenu masu špalira, koji štite lozu od grada i ptica, a ne prave senku.

Ono što je najvažnije, rukovaoci na lansirnim rampama su potpuno neobučeni! Oni ne znaju kada se puca i u koji oblak, o čemu ja studentiima stalno govorim. Ne puca se u kumulonimbus, koji je otišao na 12km visine, i koji je već pun leda, već se puca u kumulus kongestus, koji je znatno niži i kome trebaju kondenzaciona jezgra, da se na njima kondenzuje vodena para i nastane kiša, a ne led. Nažalost u Srbiji caruje neznanje i na kraju je za sve kriv Bog.

Imam podataka o vremenskim prilkama u nekim bivšim SFRJ republikama, ali niko ne može da se pohvali da su bile povoljne. Prvo je svima kiša pravila probleme, a potom je suša učinila svoje. Ono što morate znati, a što ja često govorim svojim visokoškolskim đacima, da je vinova loza kontinentalna biljka. Mi se poslednjih godina ne srećemo sa tropskim temperaturama. Pa to bi bilo sjajno, jer u tropima one nisu više od 28-29°С, već se srećemo sa saharskim temperaturama od 40°С i preko, koje potpuno menjaju fiziologiju ove biljke!!!

Ova biljka ima u proseku 250 stoma po mm², ili 25.000 po cm², ili 5.000.000 po listu ili 100.000.000 po lastaru, da ne računamo listove zaperaka, a na čokotu je uglavnom 12-14 lastara. Za usvajanje jednog molekula CO2 , za fotosintezu, potrebno je da jedan stariji list ispusti u vazduh 600 molekula vode. To znači da se iznad jednog vinograda, svaki dan u vazduh ispuste čitavi bazeni vode, a to biljka treba da obezbedi.

To ni sistemi za navodnjavanje ne mogu da nadomeste, što biljku dovodi do vodenog i toplotnog stresa. U takvim uslovima nema stvaranja šećera, mirisnih i bojenih materija! A ako i obezbedite vodu, što imam primera iz Šumadije, onda ultraljubičasti zraci razore fotosintetsku mašineriju i tu nema spasa. Nema šećera, nema kiselina, nema mirisnih ni bojenih materija. To Vam je ukratko ono što se događalo kod svih u okruženju, ali će i oni pričati da je godina bila super, samo da prodaju vino!

Nadam se da Vam je sada jasno šta možemo očekivati od ove godine. Sva sreća da mnogi podrumi u Srbiji, od sramote, imaju alhemičare iz Italije i Francuske, koje plaćaju silne pare, pa će im napraviti “dobro” vino! Takođe se nadam da sam ovim odgovorima malo približio problematiku, da shvatite da su priroda, vinova loza i vino nerazdvojni.