Četvrta boja – Oranž vina 1. DEO

Šta su oranž vina?

Svakako stil koji je sve popularniji na uticajnim vinskim listama širom sveta, vina koja se, sve češće, pojavljuju kao preporuka sa preko 90 poena kod kritičara u čiju reputaciju se niko ne usudjuje da posumnja, nova-stara tehnika u vinarstvu koja se sve češće eksploatiše, fetiš kuvara svetske reputacije i kec iz rukava somelijerskih superstarova.

Reklo bi se da su oranž vina trend koji može steći veliku popularnost…

A, da li je zaista tako?

Malo činjenica vezanih za oranž vina je poznato široj vinskoj publici. Moje iskustvo u svakodnevnom radu mi govori da je prosečni konzument itekako zainteresovan za ovaj fenomen, ali i prilično zbunjen.
Sinonimi kao što su tanična bela vina, “skin fermented wine”, dugomacerirana vina, “off-whites”, nekonvencionalna bela vina, teška bela vina, itd. ne nagoveštavaju ni najmanje šta su to oranž vina, već, naprotiv, stvaraju konfuziju, pogotovo jer je sve u vezi sa njima nestandardno.

U narednih nekoliko tekstova na Štopcigeru ću pokušati da Vas upoznam sa trenutno najznačajnijim nadolazećim trendom u vinskom biznisu.

Suštinski se radi o veoma staroj, tradicionalnoj tehnici proizvodnje vina koju su vinari Gruzije sačuvali do današnjih dana. Nju je Joško Gravner, vinar iz italijanske regije Friuli pre 30-ak godina počeo uspešno da primenjuje u želji da svoja vina učini kompleksnijim i drugačijim od konkurencije.

U toj nameri je Gravner itekako uspeo pa je stekao svetsku popularnost kao neko ko je uticao na hiljade vinara širom sveta da se vrate korenima i stvorio fenomen koji se, sve češće, naziva četvrtom bojom- ORANŽ VINO !

Posledično, region Friuli je postao epicenter novog vinarskog potresa koji se proširio po svim svetskim regijama i još uvek se ne smiruje.

Okolne regije koje su prve prihvatile oranž modu kao što su slovenčka Goriška brda postale su takođe globalno poznate i uticajne jer se nekoliko talentovanih slovenačkih vinara vrlo brzo istaklo svojim oranž vinima vanserijskog kvaliteta. Većinu tih vina je naša publika imala prilike da proba jer su se u nekom trenutku nalazila ili se, još uvek, nalaze na našem tržištu.

U “epicentru” ih najčešće prave od lokalnih sorti kao što su Fruilano, Ribolla Gialla, Pinot Gigio, Pikolit… U Gruziji se Oranž vina najčešće prave od sorte Rkatsiteli, i to u glinenim amforama velikih formata premazanim pčelinjim voskom koje su, radi konstantnosti temperature tokom maceracije, fermentacije i odležavanja, ukopane u zemlju.

Tehnički, oranž vina se isključivo prave od belih sorti grožđa, produženim kontaktom pokožice i semenki iz bobice sa groždjanim sokom ( širom ) tokom fermentacije, stvarajući tako duboko obojena bela vina. A kao posledica produženog kontakta pokožice ( opne bobice groždja ) i semenki sa širom, u procesu koji enolozi nazivaju Maceracija, dobijamo vrlo karakterna, ali rustična vina, punog tela sa dosta dodatnih aroma i ukusa kao i značajno bogatiju, nekada robusniju teksturu.

Maceracija je, inače, podrazumevajuća tehnika u proizvodnji crvenih vina. Za bela vina vrlo neobično, ovaj proces ekstrahuje i tanine koji dodatno pojačavaju strukturu što im daje veći potencijal da duže sazrevaju odležavanjem.

Oranž vina se zapravo odlikuju bogatstvom i svim specifičnostima crvenih vina, takođe imaju svežinu, voćnost i mineralnost koja se uglavnom očekuje kod belih. Čudna kombinacija zar ne?

Maceracija može da traje nekoliko nedelja, meseci pa čak i čitavu godinu. A, u zavisnosti od dužine Meceracije, ova vina se razlikuju po kompleksnosti aroma, količini ekstrakovanih materija i intenzitetu boje.

Na osnovu toga boja ovih vina zapravo nije striktno neka od nijansi narandzste, kako to ime kaže, već može biti neka iz spektra zlatne, tamno žute, boje ćilibara, bakra ili čak boje rđe.

Kopleksnost aroma i ukusa takođe zavisi od dužine Maceracije ali i sortnih specifičnosti groždja od kog se prave ova vina. Pa se, tako, u ovim vinima mogu prepoznati arome sušenog poljskog bilja i čajeva, đumbira, voćne arome breskve, kajsije, kruške, zrele jabuke, mandarine, sveže kore pomorandze kao i slatke začinske arome (vanila, muskatni oraščić, karanfilić i druge), aroma dima, čije se poreklo vezuje za odležavanje i fermentaciju u hrastovoj buradi.

Oranž vina se odlikuju i osnovnim karakteristikama belih vina poput mineralnosti, svežine i iskričavih kiselina koje osvežavaju.

Takođe, teže arome meda i orašastih plodova koje dolaze od dugih oksidativnih procesa, kojima je vino izloženo tokom produžene maceracije, potpuno su očekivane.

Sada bi logičan sled, u procesu “učenja” ovih vina, bio da skoknete do najbliže vinoteke i kupite bocu domaćeg ili, recimo, slovenačkog oranž vina i okusite ovo, verovatno najneobičnije vinsko iskustvo.

Da svojim čulima definišete verovatno najuzbudljivija, najspecifičnija, najkompleksnija vina sa kojima ćete se ikada susresti!

U jedno sam siguran- prema njima nećete biti ravnodušni.

Ne zaboravite da, uz ono što vam preostane u boci, u sledećem tekstu pročitate kako somelijeri uparuju oranž vina sa hranom, koji su budući trendovi koji se nameću ovom stilu, da li će steći popularnost belih, crvenih i roze vina, kao i koje su to prednosti i mane ovih vina na tržištima širom sveta.