Četvrta boja - Oranž vina 3. DEO

Ne postoji ni zrno slučajnosti u tome što sam pre tri meseca Štopciger započeo temom o oranž vinima. Sve što se ticalo pripreme i realizacije sajta na kome se sada nalazite inspirisano je teškim nokautom blještavog glamura i ekskluzivnosti salona vina Super Wine 0.5 u crnogorskoj marini Porto Montenegro. Kada mi se u čaši našao Amber iz berbe 2013. slovenačke vinarije Polič, zavodiljivo svetlucanje kristala na bokovima pripijenih haljina i sva druga imovina vlasnika luksuznih jahti bila je potpuno obesmišljena. To oranž vino je bilo moćnije i veće od svega što me je u tom trenutku okruživalo. Aromatski profil izuzetne kompleksnosti, neponovljivi ukus i fantastično dug finiš Ambera mi se još uvek vrzma po moždanim vijugama. Taj čulni spektakl se često sudara sa odogovorom na pitanje: „Koje je najbolje vino koje si ikada probao?“

Želja da prenesem ovo i slična iskustva sa vinima rezultirala je najvažnijim ličnim projektom u 2018. godini, stvaranjem Štopcigera. Stoga nisam mogao da nađem bolji način da se oprostim od 2018. godine i započnem njenu naslednicu od ideje da uparim svoju listu najboljih srpskih oranž vina sa ljudima koji su učestvovali u svim dosadašnjim fazama štopcigovanja.

Tošići, Zlatousta 2016. dokazuje da je u našoj najtradicionalnijoj vinskoj regiji prisutan nov, modernistički pravac. Jedan od lidera sve češćeg istupanja nekolicine župskih vinara iz dobro poznatih okvira je vinarija Tošići, koja se u osnovi i dalje drži najdragocenijeg resursa ove regije-naših lokalnih sorti koje su predstavljene na nešto drugačiji način. Vinograd u kome nastaje Zlatousta, ova vinarija je dugo i strpljivo formirala, tragajući za iskonskim genetskim materijalom, „starom župskom tamjanikom“ prepoznatljivom po tamno braon pegicama na stinim zrnima grozdova. Kompletan zasad je kalemljen iz starih napuštenih vinograda iz kojih je drevna loza nastavila život u vinogradu vinarije Tošići.

Dopadljiva Zlatousta, pleni intenzivnim mirisom. Preplitanje aroma kore mandarine, kajsije, slatkog od dunja, zove, meda i egzotičnog ličija sa nagoveštajem herbalnosti, maloj Štopciger družini ne da mira. Osmehuju se i uživaju u igri prepoznavanja mirisa, zbog koje sa zakašnjenjem primećuju prelepu zlatnu boju ovog vina u čaši. Zlatousta je na ukusu suva, sa nežnim taničnim dodirom, srednjeg tela, dobro balansirane strukture, intenzivne voćnosti kome karakter jačaju arome đumbira i ličija.

Dok razmišljam o zaostalom ukusu koji traje, primećujem polemiku u kojoj Anja, moja lepša polovina, prednjači slikovito definišući svoje impresije. Prekasno sam se uključio u razgovor u kome kaže da narandžaste gumene bombone koje obožava mirišu vrlo slično ovom vinu. Branko-programer na to smireno dodaje zaključak da vino ima jako prijatan miris i da ne bi mogao da ga svrsta ni u jednu njemu poznatu kategoriju vina. „Vrlo je autentično“, zaključuje. Dunjić, motivaciona podrška svih mojih ideja, se ubacuje šeretskim osmehom i dodaje: „ Ja se samo nadam da ga ima još“. Dok Marko, maestralni kuvar, nakon detaljne analize Zlatouste, zadovoljno spušta čašu na sto, doliva je i kaže : “Lepo vino!“

Ja na to zaista nisam imao da dodam bilo šta osim da tamjanika odavno nije ovako dobro izgledala. Definitivno. Zlatousta je vino kome ću se u 2019. godini vrlo često vraćati.

Nastavili smo dalje sa najvećom zvezdom vinarije Bikicki prirodna vina, oranž vinom Cu iz berbe 2017. koja će biti aktuelna tokom 2019. godine. Ultra moderna ektiketa „na keca“ je oduševila Dunjića. Očigledno je „navučen“ na estetiku Braće burazera, urbanih Tzareva koji su dizajnirali ovu avangardnu, ali zbilja efektnu etiketu.

Svi odmah primećujemo potpunu suprotnost što se tiče boje ovog vina u odnosu na prethodno. Odlikuje se prigušenim bakarnim tonovima sa narandžastim odsjajem na rubu čaše. Aromatski profil srednjeg intenziteta čine mirisi nektarine, manga, prezrelih jagoda, kompota od jabuka i suvih šljiva sa stidljivim primesama cvetnih tonova. Marko prvi primećuje zavodljivost i šarm ovog vina. Nije jedini. Fasciniran razlikom između oranž i „običnog“ pino griđa, Dunjić uviđa da je ukus značajno bogatiji od onog na koji je navikao, kao i da Cu odiše snažnijim karakterom. „Ukus je fantastičan, pun“, dodaje Branko, dok je Anju Cu prillično zbunio. Nema sličnosti ni sa jednim vinom koje je ranije pila. Ali nema dilemu je da joj ovo vino značajno podiže raspoloženje…

Cu je na ukusu suv, odličnog balansa i vrlo jake strukture, ojačane finim dodirom tanina. Punog je tela, postojanih kiselina, intenzivnog-sočnog ukusa koji se u završnici ne smiruje i nakon otpijenog gutljaja još dugo tumara po našim nepicma. Komšinica Miliena na moj poziv upada za naš sto, otima mi čašu, proba Cu i glasno mi u lice sasipa jako oduševljenje:„Uuuu Makaronice, ala je ovo dooobroooo… Sviđa mi se ! Daj još, ajde, šta ti teško u životu !“ Sa zadovoljstvom sam poslednji gutljaj Cua iz boce 610 nasuo u čašu toj maloj, narandžastoj i veoma dragoj osobi, bez koje ovo veče ne bi bilo ni približno zabavno i oplemenjeno šarmom.

Ispijajući ono što je preostalo u mojoj čaši Cu mi stavlja do znanja da će u vremenu koje dolazi definitivno opravdati svoju zlatnu reputaciju kojom se prethodna berba okitila kao najbolje balkansko oranž vino na takmičenju BIWC (Balkans International Wine Competition) u Sofiji.

Na mojoj listi najboljih srpskih oranž vina moralo je da se nađe jedno iz portfolija vinarije Maurer, koja spada u red retkih koji su beskompromisno posvećeni autorskom pristupu vinarstva u Srbiji. Budite sigurni da svako vino koje na etiketi ima potpis Oskara Maurera zaista predstavlja unikatno remek delo. Upravo takav je bio Fodor- Rizling iz berbe 2016.

Čaše su nam sve vreme bile u rukama, nismo ih ispuštali od kako se ovaj neobičan italijanski rizling našao u čašama. Što je Fodor bivao sve duže u kontaktu sa kiseonikom, postajao je sve impresivniji i specifičniji. Odvukao nas je daleko od energije koja do tada kružila oko nas, u neku potpuno drugu dimenziju doživljaja. Maglovito prelamanje svetosti u čaši nam je ukazalo na to da vino nije previše zamarano raznoraznim konvencionalnim tehnikama bistrenja i filtracije, koje je svesno žrtvovano zarad očuvanja kompleksnosti i autentičnosti stila. „Narandžasto je kao ja“, vrisnu Milena! Ali se u ovim dubinama kompleksnosti i nije baš snašla: „Ukus je baš težak, čoveče, kao da je bajato!“. Na šta joj Marko dodade: „Ovo je, bre, PUNK među vinima, nije to za svakoga!“. „Ti ćeš da mi kažeš, e sad mi je baš ludilo koliko je dobro!“, odbrusi mu riđokosa. Dunjić nam je skrenuo pažnju da smo počastvovani: „Ljudi pijemo vino sa stavom! Kako su samo fine ove arome nalik na med“. Fodor je na nosu pokazivao fantastičnu kompleksnost i slojevitost. Smenjivale su se arome sušene kajsije, meda, pomorandžine kore, slatkog od šljiva, pečene bundeve, sa nagoveštajem herbalnosti prožetih tonovima kamilice.

Na ukusu je veoma čvrst, stamen, snažne strukture, po malo rustičan, sa neizbežnim taničnim dodirom, vrlo prisutnim kiselinama, dobro izbalansiran sa drugim strukturnim elementima i postojanim ukusom u finišu koji je trajao dugo, dugo… Uuh kakvo vino !

Očigledno je da ne postoji ni zrno slučajnosti u tome što sam novo poglavlje Štopcigera još jednom započeo oranž vinima. Želim da svim vinoljupcima 2019. godinu obeleži dobra zabava, koja je i bila najjači utisak sa ovog fantastičnog tastinga. Da zajednička nit svih nas koje povezuje Štopciger bude hrabrost, inspirisana vinarima koji istupaju iz uobičajenih tokova, ne bi li pomerali granice ustaljenog. A da Vam igra istraživanja vina u 2019. godini donese sva uzbuđenja koja su nama donela ova tri oranža u jednom od poslednjih dana protekle godine.

Živeli!

Marko Marjanović

All author posts

17 Comments

Comments are closed.