Slavili smo #PROKUPACDAY

U nizu, uglavnom, komercijalnih događaja koji su upriličeni tokom 14. oktobra u restoranima, vinotekama i kafanama širom zemlje, glavni akter je bio prokupac. Jedini živi svedok naše vekovne vinarske tradicije je uspeo da se održi u vinogradima širom Srbije i postane naš glavni adut u modernom poimanju vinarstva koje se zasniva na isticanju lokalne specifičnosti.

Žilavi borac je preživeo neizvesnost vekova, ali i decenijsku ulogu autsajdera koju mu je dodelila jugoslovenska mašinerija industrijskog vinarstva. Sada je vreme za moderne trendove pa je u novoj podeli prokupac konačno dobio glavnu ulogu na pozornici naše vinske scene.

Iako je prokupac sorta ograničenog potencijala, od njega se svakako očekuje svetla budućnost. U kupažama može davati vina izvanredne kompleksnosti, ali takođe sajne rezultate postiže i u monosortnim vinima.

Ali da bismo postigli veliki rezultat potreban je intenzivan rad na njegovom razvoju. Jedino tako možemo postići nešto slično onome što su postigli Grci sa agiorgitikom ili što su sa tempraniljom uspeli Španci.

Obeležavanje dana prokupca je velika stvar u cilju popularizacije naše najvažnije sorte, ali je neophodno da ova inicijiativa izađe iz kafanskih okvira i da preraste u suštinsku podršku. Lično bih voleo da #PROKUPACDAY u budućnosti bude obeležavan objavama novih naučnih dostignića na polju vinogradarstva ili novih enoloških tehnika kojima ćemo unapređivati najznačajniju autohtonu sortu. Bilo bi sjajno kada bi svakog 14. okrobra država objavila da dodatno subvencioniše vinogradare kako bi povećavali svoje površine pod prokupcem i da svake naredne godine pažljivom klonskom selekcijom prokupac bude prilagođen nekom novom delu naše zemlje. Jedino tako će vinoljupci širom sveta moći jasno da prepoznaju Srbiju kao specifičnu vinsku destinaciju.

A dok prokupac ne dobije sistemsku podršku od državnih institucija, koju svakako zaslužuje, ovakve inicijative vinskih entuzijasta i ugostitelja su i više nego dobro došle. Trebalo bi da ih bude još više. Svaki radnik u srpskoj vinskoj industriji bi tome trebalo lično da doprinese.

Moj dan prokupca obeležio je Sveti Gral iz 2016. vinarije Botunjac. Jedan od retkih na tržištu koji mi je stalno izmicao kad god sam imao želju da ga probam.

Bio je srednje obojen, ljubičaste boje, srednjeg intenziteta mirisa. Aromatskim profilom su se prožimale arome zrele borovnice, višnje, džema od šljiva, cimeta i dima. Na ukusu je bio suv, sa 13,5% alkohola koji je dobro integrisan u srednje puno telo. Na ukusu nije preterano kompleksan, ali kristalno jasan sa notama suve šljive, upotpunjen ukusima slatkih začina. Svoj vrhunac u razvoju ovo vino će dostići u naredne dve godine. Sve svemu jedan jako lep, sočan prokupac, koji mi je ulepšao taj 14. oktobar.

Neka do sledećeg #PROKUPACDAY svako od nas svojim prijateljima pokloni bar jednu bocu prokupca, i neka se nekoliko svečanih ručkova sa gostima iz inostranstva upotpuni baš ovim sjajnim vinima. Biće to i više nego dovoljno za nastavak popularizacije našeg prokupca.

Živeli u to ime!