I ove zime je srpskim vinoljupcima jug Italije bio sigurna luka u kojoj su, spram cene, mogli iskusiti najviše zadovoljstva. Reklo bi se da smo na poseban način vezani za ovaj region, pre svega za Pulju, koja je za većinu nas sinonim za ispunjena očekivanja, još od onih dana kada je Zvezda baš tamo osvojila Kup evropskih šampiona.
Na većinu vinskih entuzijasta u Srbiji, januarska post-praznična depresija ostavlja prilično duboke posledice. Nije lako kriti od sebe preostali deo plate, ignorišući velikane iz Bordoa ili se pravdati da prefinjena Burgundija ne ide baš najbolje uz našu trpezu opterećenu jakim jelima. Tek po nekad bi se mašili za bisere iz Pijemonta, dok bi najbolja vina iz Montalćina uglavnom konzumirali preko heštagova na socijalnim mrežama. Obale Novog sveta su i ove zime bile isuviše daleko, te se u prisutnim vinima masovne produkcije još uvek ne naziru čak ni tragovi simpatije. Sa druge strane, još uvek je teško pomiriti se sa činjenicom da su dobra domaća vina iz berbe u berbu sve skuplja, pa su se prema njima uglavnom ophodili sa recipročnom dozom inata. I tako sve do marta…
Ja sam još u novembru sklopio savez sa novim princom Pulje, susumaniellom. Istini za volju primitivo je kod većine naših vinoljubaca i dalje ostao neprikosnoveni suveren na tronu popularnosti vina sa juga italije. Ali je osmeh pun zadovoljstva, koji nije mogao da sakrije ni jedan od mojih gostiju dok su zimus uživali u susumaniellu bio jasan znak da je nadolazeći trend iz Pulje definitivno uzeo zamaha i kod nas. Što se i obistinilo pre samo par nedelja kada se na našem tržištu pojavila nova etiketa ove fantastične sorte.
Sususmaniello vinarije Torleanzi je u čaši bistar, fine ljubičaste boje, sa duboko obojenim crvenim rubom. Na mirisu je prepun voćnosti, sa jasnim nagoveštajem zrelog crnog voća, nalik na crnu trešnju, prezrelu kupinu. Intenzivni tonovi džema od šljiva, upotpunjeni mirisom sušene smokve stavljaju do znanja da vino dolazi sa italijanske štikle, koju sunce obasipa pažnjom skoro 300 dana godišnje. Na nepcima je suv, intenzivnog i raskošnog ukusa, pitak, fine teksture, dobro izbalansirane strukture, sa uspešno ukroćenim taninima. Osvežavajući tonovi crne ribizle u zaostalom ukusu strastveno vuku na još jedan gutljaj iz čaše. Zaista sam retko kada imao osećaj sličan ovome, da bih celu bocu zgrabio šakom i ispio iz nje sve do poslednje kapi!
Utisak koji je novi susumanello ostavio na mene dao je više nego jak razlog da predsotojeće buđenje proleća u Beogradu proslavim upravo ovim vinom. Koje kao ni jedno drugo na svetu ne zvuči tako italijanski. Susumaniello!
