Za sada ne brinem o toalet papiru, ali moram priznati da me je vanredno stanje izazvano CORONA virusom zadesilo delimično pripremljenog kada su zalihe vina u pitanju. Novonastala situacija koja podrazumeva odgovornost, odnosno boravak u izolaciji, posledično će rasturiti, ne tako glomaznu, selekciju vina u mojoj vitrini koja je tu trebala da zri još neko vreme. Ali kad bolje razmislim, ako će nam boca vina u izolaciji predstavljati otklon od stresa i neizvesnosti, onda će otvaranje tih nekoliko boca, od kojih sam mnogo više očekivao u budućnosti, sada biti više nego opravdana.

Lekari kažu da njihova borba sa pošasti zvanom COVID19 može da potraje i par meseci. Možda je malo čudno, ali ono što sa sigurnošću mogu da tvrdim je da znam koje ću vino otvoriti po okončanju borbe sa tim malim gadom, kad god to bilo. U čast lekara i svih zdravstvenih radnika otvoriću jedan od svojih omiljenih domaćih penušavaca, Aleksandrović Trijumf Noir iz 2010. Taj trenutak će verujem biti blic sećanje cele naše generacije.

 

Četri-pet boca Prokupca iz iste vinarije, odavno čeka svoj trenutak. Eto prilike da svoju lepšu polovinu u izolaciji uverim u istinsku vrednost tog Šumadinca. Nastojaću potom, da našoj maloj zajednici nametnem ideju da jedan dobar gulaš od divljači zaista znači puno u borbi sa podmuklom miroskopskom gnjidom.

Plan je da moja dama otopi iz zamrzivača nekoliko kesa zaleđene srnetine od koje mi krene voda na usta svaki put kada mi ta dragocena zaliha padne na pamet. Na svu muku pao nam je i sneg, pred sam kraj marta, pa ću imati sasvim dovoljno vremena da se svojski posvetim ovoj ambiciji… Šta god moj kulinarski maestro bude napravilo od tog blaga, znam da će mu idealan par biti jedan od najboljih srpskih merloa ikada. Kovačević R iz berbe 2012.

A kada otopli, čeka me malo lakši oblik izolacije. Sunčanje u dvorištu. To su dani kad očekujem da će moral svima da skoči za nekoliko lestvica naviše. Planiram jednu dobru uživanciju, sunce, cvikere i čašu rashlađenog vina koja će me podsetiti na onu prelepu vinariju sa Palića. Aromatski profil i brilijantna struktura ICON CAMPANA Sovinjona mi je važan adut za taj dan. Zapevaće nešto i Zvonko Bogdan, s youtube-a, doduše…

Tu je i Cilićeva Morava koja će mi pomoći da se uljudim i okončam nepristojno kašnjenje. Ne tako mali broj knjiga me već odavno čeka. Nadam se, potom, malo redovnijem druženju sa velikim piscima, ali tek pošto sočna jagodinka izgladi naše nesporazume.

Ako ovo potraje doći će red i na nekolicinu italijanskih vina koja čuvam. Jedan strahovito dobar Barolo iz CRU vinograda Ravera, zreli Chianti Classico iz 2010, potom lepršavi Soave, Jemanov Chardonnay i par robusnih Primitiva iz Pulje. Pažljivo sam ih čuvao. Za posebne trenutke u kojima su  trebala da nam obezbede spektakl- savršene gastronomske i emotivne dimenzije. Iz pijeteta prema svemu onome što se sada u Italiji dešava, ispijaću ih dostojanstveno i tiho, bez euforije. Sa nadom da će se agonija tog naroda okončati što pre! Dizaću čašu u njihovu čast i pomen svima koji su bitku izgubili. Želim da ovu tragediju što pre prevaziđu i budu opet oni stari, srdačni, otovreni, glasni, nasmejani. Njima u čast su i ove fotografije koje su bezbrižno nastajale u leto prošle godine po vinarijama i vinogradima u Friuliju, Venetu i Toskani. Tamo gde smo uživali u njihovim vinima, fantastičnoj hrani i društvu tih šmekera sa stilom…

Do sledećeg viđenja

Salute!