GAZDINSTVO CILIĆ, Cabernet & Merlot 2016

Nedavno je moj drugar Prljavi Hari prekinuo monotoniju u danu punom dosade i iritantnih flekica koje je otapajuća zima ostavljala na nogavicama svakog ko je ušao u bar. Iz nebuha je predložio da otvorimo bocu Cilićevog Cabernet-Merlota iz 2016., jednog od standardnih prvotimaca lige od 1000 do 1500 dinara. Kada je ova kategorija u pitanju, gužva u šesnaestercu nikada nije bila veća. Verovatno ne postoji domaća vinarija koja nema predstavnika u ovom segmentu tržišta. Upravo ta, najdostupnija cenovna kategorija izaziva najviše polemike o realnosti srpskih vinara kada je u pitanju odnos cene i kvaliteta. A kada smo kod toga…

Portošači se često žale da se premalo kriterijuma uzima u obzir prilikom formiranja cena domaćih vina. Moje mišljenje je da u tome ima istine i da bi trebalo mnogo češće da se ravnaju sa stranom konkurencijom nego međusobno. Pre svega jer su vina koja dolaze iz okruženja, ali i iz poznatih svetskih regija retko kada ispod realne cene, posebno kada je reč o ovom cenovnom razredu! Trebalo bi svima da bude jasno da će oni koji se guraju tamo gde im nije mesto, polako morati u kukuruz-ligu jer im forma već odavno nije na očekivanom nivou. Neminovno je da će se vreme i oskudna potrošačka korpa na prirodan način pobrinuti za ovu selekciju. No, da se vratim na izbor Prljavog Harija…

Berba iz 2016. je ovu bordošku kupažu, obojila malo dubljom nijansom rubin-crvene boje. Razvijajući miris srednjeg intenziteta čine arome zrele crne trešnje, šljive, borovnica sa nagoveštajem cvetnih aroma, čini se ljubičice… Ovaj voćno-cvetni spektar upotpunjuju začinski tonovi crnog bibera, ali i onih aroma koje su ekstrahovane iz barik buradi. Arome vanile, kedrovine, piljevine sirovog drveta svojim prisustvom nenametljivo podržavaju voćnost.

Na ukusu, vino je suvo, jasno definisanih kiselina, sa taninima koji još uvek teže ka harmonizaciji i integraciji u srednje+ telo, iz koga proizilazi sasvim solidno trajenje zaostalog ukusa. Potencijal za odležavanje je prisutan i pored činjenice da se ovo vino bez problema može piti i odmah. Lično bih voleo da smo ga dekantirali ili pili iz čaša malo većeg obima i zapremine, ali je u našem slučaju dovoljno profitiralo i malo snažnijom aeracijom. Ovaj bordoški blend iz okoline Jagodine će svakako dobijati na kvalitetu i kompeksnosti daljim odležavanjem, gde bi po mojoj proceni za dve, do dve i po godine nepolimerizovani tanini bili potpuno zreli, a koncentrovana voćnost ovog vina evoluirala u svoju najzreliju formu… Ukrštajući ukupni utisak i cenu ovog vina „na polici“ (1150 dinara, Grape wine bar) shvatam da je forma ovog vina prevazišla očekivano i da će i ove sezone biti standardni prvotimac selekcije vina do 1500 dinara.

„Kako je za sreću potrebno malo matori… Dobra muzika i malo dobrog vina“, reče vojvoda od Bečkereka svom zemljaku Prljavom Hariju i meni, pa poruči još jednu bocu Jagodinca koji nas je po niskoj ceni kvalitetno provozao još jedan krug, do Bordoa i nazad…