DOJA, Chardonnay barrique 2016

Nedavno sam dobio na poklon bocu Doja Chardonnay iz berbe 2016., koja je po mom prvobitnom planu trebalo da zri bar još par meseci. Ideja je pala u vodu kada je u nedelji za nama zima počela da posustaje i polagano popušta pred nastupajućim prolećem.

Sunce me već par dana podseća na april, kada ozeleneli drvoredi udahnu život bulevarima i ulicama Beograda. Tih dana ga defile raskošne lepote i šarm Beograđanki pretvaraju u najlepši grad na svetu. Neka mi oproste propali planovi, ali sam ovim vinom morao da nazdravim svemu onome što nas očekuje u predstojećem periodu.

Kad malo razmislim, nije moglo bolje. Miris mu je obilovao aromama zrelog voća, koji je upotpunjen blagim uticajem aroma nastalih odležavanjem u hrastovim buradima… Smenjivale su se arome žute jabuke, dinje, zrele kruške, svežeg lešnika i biskvita sa blagim nagoveštajem tosta. Na ukusu je bio suv, sa umerenim kiselinama koje su isticale arome zrele kruške, breskve, putera, čajnog keksa sa nešto oštrine koju je dočaravala blaga mineralnost u ovom vinu. Punog, kremastog tela sa dobro integrisanim jačim alkoholom od 13.5 % vrlo je podesćao na opijenost prolećem.

Planovi koje sam imao za ovo vino su očigledno bili pogrešno postavljeni. Diskretni duh proleća koji se muvao ovih dana oko nas, potkrepljen ukusima Doja Chardonnaya mi je dao tačno onoliko entuzijazma koliko mi je bilo potrebno da pričekam prvu prolećnu šetnju.

Preko mosta do Pop Lukine, pa pored Konaka i Saborne crkve do Kalemegdana, odakle se sjurim do Dorćola. Tamo me na jednom mestu uvek sačeka čaša dobrog vina. Belog, barikiranog, prolećnog…