Jesen u znaku severne Rone

Radionica koja je prošle nedelje održana u podrumu Wine Art na Novom Beogradu obojila je jesen francuskim šarmom i jedinstvenim vinima severne Rone. Beogradskim somelijerima su tom prilikom predstavljena vina Mišel Šaputijea, jednog od najuticajnijih vinara današnjice i velikog reformatora ove regije.

Šaputije je prvi pribegao vinifikaciji pojedinačnih parcela na Ermitažu koje su se posebno izdvajale po kvalitetu. Time se hrabro odvojio od uobičajene tradicionalne prakse, koja je podrazumevala blendiranje vina sa razičitih parcela u cilju postizanja jedinstvnog stila Ermitaža.

Otišao je korak dalje, prestavši sa kofermentacijom sorte syrah sa belim sortama i posvetio se proizvodnji monosortnih vina. Najdrastičnija intervencija se desila u vinogradu, gde je Šaputije primenio biodinamičke postulate.

Posebno je insistirao na očuvanju autentične mikroflore zemljista, za koju veruje da u simbiozi sa lozom bitno utiče na sve faze sezonskog razvoja i kvaliteta grožđa. Isticanjem najautentičnijih specifičnosti mikrolokaliteta učvrstio je svoj stav i postao jedan od najvećih pobornika koncepta teroara. Ujedno je pomerio granice vrlo tradicionalnog Ermitaža i publici predstavio potpuno novo lice ove veliike regije.

Poštovanje koje gaji prema teroaru preneo je na odnos prema konzumentima, pa je prvi u svetu slepima omogućio tumačenje osnovnih informacija o vinu implementirajući na svoje etikete Brajevo pismo.

Prvo vino koje je predstavio mladi gospodin Sidorenko, ekspert za vinogradarstvo i enologiju, inače eksport menadžer kompanije Mišel Šaputije, bilo je viognier iz apelacije Condrieu. Vino je bilo punog tela i krasile su ga arome kajsije, žute jabuke, nektarine sa malo mineranosti koja je naglašavala karakter ovom vinu.

Zatim nam se u predivnim francuskim Lehmann čašama našla vrlo intenzivna ekspresija južnije apelacije St. Joseph, robusnog stila sa dosta tanina i vrlo intenzivnog voćno-začinskog ukusa, prepuna crnog bobičastog voća, cvetnih aroma ljubičice i karakterističnog drskog tona crnog bibera.

Usledio je nešto elegantniji syrah iz apelacije Cote Rotie, postojane strukture na nepcu, koji je bio značajno kompleksniji od vina koje smo probali do tada. Jasna tipičnost syraha, sa aromama crnog bobičastog voća, bibera, nešto cvetnih aroma, bila je upotpunjena aromama grafita kao i konkretnijim uticajem hrastovine u procesu odležavanja.

Poslednje vino bilo je Crozes-Hermitage, sa najintenzivnijim voćnim aromama i kristalno čistim izrazom syraha. Daleko najmoćnije vino na nepcu sa velikim potencijalom za odležavanje.

Sumirajući utiske nakon degustacije bilo je lako shvatiti zašto je MIšel Šaputije ostao najviše inspirisan jedinstvenim vinima iz doline Rone. Koja, istini za volju, nikada nisu bila popularna na našem tržištu kao vina iz nekih drugih francuskih regija.

U međuvremenu smo zaista sazreli kao tržište, sve je više onih koji mogu razumeti kompleksnost i prepoznati finese u vinima severne Rone. Sa druge strane somelijeri koji su prisustvovali degustaciji nisu ispuštali Lehmann čaše iz ruku, mirišući vino još dugo nakon završetka radionice. Koliko mi se čini sve je više izgleda da će se srpski konzumenti češće sretati sa preporukama za vina iz doline Rone.

Napredujemo.