Kvarner- rising star hrvatske vinske scene

Malo šta može zaseniti prefinjenost i lepotu najveće zvezde kvarnerskog zaliva, Opatiju ili prikazati više različitosti od multikulturalnog vajba koji prožima svaki kvart Rijeke. Redak je dovoljno uverljiv dokaz iz prošlosti koji može da parira impresivnom istorijskom nasleđu koji se vekovima komeša od Gorskog Kotara do Cresa, od Novog Vinodolskog do Učke, od Rijeke do Malog Lošinja. Osim vina!

Vino je baš tu, očito, sastavni deo življenja vekovima unazad. Spominje se da su prastanovnici ovih prostora, Liburni, proizvodili vino. Tu tradiciju nastavljaju i usavršavaju Rimljani, dok je srednji vek obeležen velikim uticajem benediktinskog monaškog reda koji je pod sloganom “ora est labora” (moli se i radi) bio itekako posvećen vinskoj proizvodnji. Idealna goeografska pozicija nudi drevne dokaze o veoma intenzivnoj trgovini ovim dobrom, na šta direktno ukazuje pronalazak nastarije drvene bačve za vino na svetu, pronađene na ostrvcetu sveti Marko.

Danas je Kvarner vinska regija sa najmanjim obimom proizvodnje u Hrvatskoj ali je zbog prisustva najvećeg broja autohtonih sorti rising star tamošnje vinske scene. U njemu, de facto, ne postoje obrisi megalomanije kojom se u Istri promatraju tržišni i proizvodni ciljevi. Još manje je oivičen čvrstim barijerama tradicionalizma koje zaptivaju Dalmaciju. Vinarstvo je u ovom kraju oslonjeno na unikatan, lokalni biodiverzitet koji gradi veoma malu ali izuzetno dinamičnu vinsku regiju.

Ovu, opštu sliku, stekao sam još krajam maja na eno-gastro festivalu WineRi u Rijeci. To je bila polazna tačka koja je objedinila sve potencijale, stilski diverzitet i aktere ove regije na Gatu Karoline Riječke, te postala precizan putkaz ka suštini i detaljima ove za mene, moram priznati, potpuno nepoznate vinske regije.

U njoj trenutno egzistira more malih proizvođača koji proizvodnju podređuju sopstvenim potrebama. Sa druge strane, onih koji su u pravom smislu tržišno afirmisani ima tek oko 10, a oni čine udružnenje Kvarner Wines Association. Upravo je mali broj tržišno značajnih vinarija sa Kvarnera zaslužan za slikovit prikaz lokalne različitosti, kog u ovoj regiji ima zapanjujuće mnogo. A to je fuzija lokalnih sorti, specifičnih mikrolokaliteta u kojima stvaraju vinari sa izraženim autorskim pristupom. Uzimajući u obzir trend modernog globalnog tržišta da u autohtonim sortama vidi osnovnu, komparativnu prednost neke vinske regije, dolazimo do ključnog faktora za budući razvoj ove vinske regije.

Kvarner se deli na 5 vinogorja, Opatija- Rijeka- Vinodol, Krk, Cres- Lošinj, Rab, Pag. Dr sc Žarko Stilin, predsednik udruženja Kvarner Wines Assosiation i organizator manifestacije WineRi, navodi da postoji jasna razlika ekološkoh faktora na mikrolokalitetima u Grand Village Estate Winery i Vinskoj kući Pavlomir, iako su međusobno udaljeni samo 1 kilometar. Teroar Vrbničkog polja, u kojem se nalazi većina vinograda u kvarnerskom zalivu, ima potpuno drugačiji uticaj na vinovu lozu od onog u Sv. Luciji gde vinograde ima Vinarija Katunar.

Na šarenoliku stilistiku vina u Kvarneru se preliva i mentalitet tamošnjih vinara koji, na moje veliko zadovoljstvo, kao glavom bez obzira beže od unificiranja vinskog izraza. Tako se u njihvim podrumima mogu sresti gotovo svi aktuelni trendovi počevši od penušavih vina napravljenih tradicionalnom ili šarmat metodom do klasičnih svežih, mirnih- letnjih vina. Prisutna su i dugo macerirana- oranž vina, te ona koja po ustaljenom principu odležavaju u sudovima od različitih tipova hrasta.

Plovanić Belica 2021 je jedno od najspecifičnijih vina u celoj regiji. Nastaje u zaleđu Rijeke kod mesta Kastav. Reč je o etiketi veoma dinamičnog dizajna koja, možda na najlepši način, personifikuje različitosti koje su spojene u jedno. Kao field blend nastaje istovremenom berbom svih 5 sorti koje grade ovu kupažu. Verdić, mejsko, divjaka, jarbola i brajkovac u manje-više ustaljenom odnosu fermentišu istovremeno na neutralnim kvascima sa strogom kontrolom temperature fermentacije. Ono što je zanimljivo za Belicu, kao već jasno definisanom lokalnom brendu kog u budućnosti planiraju realizovati i drugi vinari iz okoline Kastava, je definisano pravilo da ni jedne od 5 dozovoljenih sorti u ovoj kupaži ne sme biti više od 30%. Sadnja pomenutih sorti se danas izvodi planski pa, iako je rec o single vinyard vinu, svaka sorta zauzima nekoliko jasno odvojenih redova unutar vinograda.

Andreja Rubeša, član porodice koja gazduje ovom vinarijom (Plovanić predstavlja nadimak porodice Rubeša), kaže da je Belica emotivno ali i profesionalno inspiriše. Tvrdi da je ponosna na priču koja stoji iza Belice, posebno na naporan rad i težnju njenog oca Dejana Rubeše i njihovih najbližih prijatelja, da ovaj drevni vinarski koncept uopšte oživi, bude spašen od zaborava, te postane komercijalan i prepoznatljiv brend. Ovo je podstaklo podizanje novih zasada navedenih, starih sorti i utemeljena je moderna forma jedne veoma stare vinske priče.

A u čaši, Belica je sveža, sa obiljem cvetno- voćnih aroma koje predvode fini tonovi bagremovog cveta, zrele kruške, dinje, zrele žute jabuke… Na ukusu je sočna, umerenog alkohola, iskričavih kiselina, dobrog balansa i veoma solidnog finiša. Savršeno meditreansko vino koje će odlilčno pratiti visoke temperature i pregršt specijaliteta u čijim osnovama su morski plodovi. Perfect, juicy wine…

Plovanić 246 2019 je pak nešto potpuno drugačije iz iste porodične vinarije. Reč je dugo maceriranom vinu od sorte pinot grigio i autetičan je reprezent oranž ili ramato stila. Numeričko ime vina- 246, predstavlja broj dana koliko je vino maceriralo u originalnoj gruzijskoj amfori. Nakon osmomesečnog boravka u glinenom sudu pod zemljom sledi statička stabilizacija i bistrenje u inox tanku. Nakog toga, vino odlazi na jednogodišnje “školovanje” u neutralnu bačvu od slavonskog hrasta.

U čaši blistaju tonovi bakarne boje i izvanredno doprinose ukupnom utisku. Aromatski profil je veoma kompleksan, moguće je pratiti ga satima, obojen je osksidativnim tonovima koji nalikuju mirisu pečene jabuke, barene šargarepe, marcipana i vanile… Na ukusu je veoma čvrst, sa izraženim taničnim dodirom na desni. Postojane je strukture, dobrog balansa i sasvim solidnog, konkretnog finiša. U gastronomskom smislu je veoma korisno. Pada mi najmanje 246 kombinacija u kojima bi se ovaj pinot grigio jako dobro snašao.

Ivan Katunar Žlahtina 2021 podseća da je Kvarner carstvo žlahtine. Sve u ovom vinu, otvorenom nekoliko meseci nakon moje posete ovoj regiji, upućuje na ostrvo Krk i podeća na brod i pučinu, na osvežavajuće kapjice mora razbijenog krmom, na spektakularan pogled ka Vrbinku iz degustacione sale ove vinarije, na fantastične domaćine ove kuće koji žive za vino i od vina, generacijama unazad. U srednje intenzivnom, jasnom mirisu ove žlahtine preplću se fini voćni i cvetni tonovi, zrela kruška, zelena jabuka, miris dobro razvodnjene limunade, nektarine, sa finim mirisom belog poljskog cveća. Na ukusu veoma sveže, sočno, sa lepo usklađenom strukturom koja je u dobrom balansu. Finiš je obeležen veoma finom, osvežavajućom gorčinom, slično onoj kininskoj iz Tonic Water-a. Ova žlahtina podsetila me je i na najbolje Šurlice sa krčikm sirom i kvarnerskim škampom  koje smo probali u lokalnom restoranu čija bašta ima najčarobniji pogled na Rijeku i zaliv.

Pavlomir Žlahtina Grand Cru 2021 sa druge strane upućuje na različitost teroara u ovoj regiji. U Vinodolskoj kotlini, sa najbljih pozicija, stvoreno je ovo premijum vino. U skladu sa imenom, pokazuje zavidnu kompleksnost koja se, kao i u prethodnom slučaju, oslanja na klaster voćnih i cvetnih tonva. Ovoga puta, aromatski profil je izuzetno jasan, prodoran i nošen nešto egzotičnijim tipom voćnosti koji nalikuje na grejpfrut, koru mandarine, nektarinu, ananas, breskvu, belu radu, kao i nežan hint jasmina. Na ukusu je skladan, konkretan i postojan, sa nešto dužim, sadržajnim finišom, koji ovoga puta ne gorči poput Tonic-a. Fini ton sočnog grejpfruta sprema nepce za srk morske vode sa odvojenim mišićem kamenice na koju je kanuta kap vrhunskog maslinovog ulja, kap limuna, nekoliko trunki sveže samlevenog bibera…

Katunar Žlahtina 2021 dolazi iz najvećeg vinograda u regiji, Vrbničkog polja (110 ha) gde je 98% zasada pod žlahtinom. Ova impozantna slika jedinstvenog vinogradarskog platoa pruža se pred očima svakog posetioca degustacione sale u ovoj vinariji. Autohtonije od ovoga jednostavno ne može. U to su se uverila sva čula uživajući na izvoru u nešto diskretnijem, ali podjednako sadržajnom (u smislu kompleksnosti) vinu od žlahtine. Pored već očekivane igre cvetno-voćnih tonova, ovo mlado vino nudi neskrivenu dozu mineralnosti. Ona je posebno doprinosila dinamici ukusa, gde je dodatno nagašavala i prateće, voćne detalje. Sveža morska riba bačena na gril bez bilo kakvog začina, posuta paškim crvetom soli i prelivena dresingom od belog luka i ruzmarina sa maslinovovim uljem stvorila bi epsku senzaciju u našem čulu ukusa.

Ivan Katunar Žlahtina Ambra 2018 sada nameće jedan sasvim drugačiji pristup žlahtini. Duga maceracija je ovom vinu dala predivnu ćilibarnu boju koja fascinira. Nista manje impresivina nije na nosu. Prlično intenzivna i kompleksna s početka zbunjuje svojom prodornošću. Mirisi kore pomoranže, želea iz jaffa keksa, manga, passion fruit-a, papaje, mladog livadskog meda, čudno su pomešani sa mirisima belog bibera, muskatnog oraha, sandalovine. Na ukusu je punog tela, fantastičnog balasnsa sa pregršt aroma koji su svojstveni egzotičnom voću. Dug voćan finiš priziva hobotnicu na žaru, oradu ili neko drugo, kompleksnije jelo, dostojno jednom od najboljih hrvatskih vina koje sam probao u ovoj godini.

Ivan Katunar Sansigot 2018 ili sićušan crni, skreće pažnju na najznačajniju crnu sortu u Kvarneru, koja je zaslugom lokalnog heroja, vinogadara, rasadničara i vinara Ivice Dobrinčića, doživela svojevrsnu tržišnu reinkarnaciju. Naime, marljivi vinogradarski stručnjak sa Krka je skoro čitav svoj prfesionalni vek (koji još uvek veoma intenzivno traje) podredio istraživanju zabravljenih autohtonih sorti ove regije, posebno onih sa ostvrva u kvarnerskom zalivu. Danas je crna sorta sansigot osnova lokalnih vinara koji od njega prave, rekao bih, visoko kvalitetno crveno vino, srednjeg tela, fine i mekane strukture, ali prilično izražene aromatike i inteniteta ukusa koji je vođen kombinacijom crnog i crvenog bobičastog voća. Voćnost je, neretko, upotpunjena sekundarnim aromama koje dodaze kao posledica odležavanja u hrastovim sudovima. Baš kao u ovom slučaju gde se tonovi slatke, zrele kupine mešaju sa mirisima višnje, maline, crne trešnje, upotpunjeni mirisom vanile, mlevenog oraha, pečenih badema ali I specifičnih sortnih tonova crnog bibera i nagoveštaja zapaljene gume. Struktura je skladna, intenzitet ukusa veoma dobro postignut, dok je tekstura u ovom slučaju najmekanija od svih kvarnerskih vina, nekako je sočna, smotasta, meka…

Sva navedena vina, degustirana nekoliko meseci nakon inicijalnog iskustva koje me je povezalo sa okolinom RIjeke i celim Kvarnerom, podsetila su me na trenutak kada je dr sc Žarko Stilin, moj tadašnji sagovornik i domaćin, istakao da kvarnerski zaliv predstavlja nukleus mediteranskog načina života. Predstavio ga je maestralno, kao jednu od najspecifičnijih hrvatskih eno- gastro turističkih regija kada je osim proizvodnje vina isticao i proizvodnju vrhunskh sireva i zaštićenog krčkog pršuta. Tvrdio je da se u okolini RIjeke može uživati u autohtonim plodovima mora od kojih je najznačajniji kvarnerski škamp, poznat po svojoj gigantstskoj formi. Iako vinski radnik, pominjao je i maslinarstvo koje je, kao i vinarstvo, prisutno oduvek pa se danas tamo može uživati u vrhunskim uljima autohtinih sorti maslina sa Cresa i Krka. S obzirom da je Gorski kotar sastavni deo Kvarnera, Stilin kaže da se mora računati i na proizvode od lekovitog bilja, planinske čajeve, rakije, likere ali i prerađevine od divljači… Toliko toga različitog a dobrog na prilično malom prostoru. Nije ni čudo da na svakom koraku možete pročitati lokalni slogan “RAZNOLIKOST JE LEPA”.

A ko će o tome bolje i više znati od njih samih koji se u toj lepoti rode i u njoj žive svaki svoj dan.

Sa malim zakašnjenjem želim srećne Dane vina svima koji slave u Vrbniku!

Vidimo se uskoro!