O meni

Mnogo toga je stalo između dve, za mene, veoma važne životne situacije. 

Prva se desila na jednoj dorćolskoj klupi, gde sam tražeći svoj novi početak priznao da o vinu ne znam baš mnogo.Uz preplavljujući osećaj nelagode nadao sam se da ću od autoriteta koji je sedeo preko puta mene ipak dobiti posao u vinskom baru. Očekivao sam i potvrdu da je tačno bar toliko, što samjedino znao o vinu, da se može podeliti na roze, bela i crna.

​

Drugog važnog trenutka se, iskren da budem, gotovo i ne sećam. Iako se desio nedavno.Paralisan od uzbuđenja, pred dobro poznatim licima, u mikrofon sam promrmljao nekoliko nepovezanih rečenica, uporno se osvrćući na zelenu plaketu koja mi je bila u rukama. Na njoj je ispod zlatnog natpisa „SOMELIJER GODINE 2024“ pisalo moje ime i rečenica zbog koje sam se osećao kao na vrhu sveta. „Za posvećenost poslu, izuzetne profesionalne standarde, doprinos unapređenju vinske kulture u Srbiji“.Oooo da! Zaista je vredelo sve ove godine biti fanatično posvećen svakom pa i najsitnijem detalju profesionalnog razvoja i suštinski se predati procesu koji još uvek traje. 

 

Edukacija kao esencija somelijerskog poziva uz upornost i nesebično odricanje u servisu davala mi je hrabrost sa kojom sam stupao u nepoznato gradeći neke od najuspešnijih vinskih priča na beogradskoj ugostiteljskoj sceni. Perfekcionistički pristup pomogao mi je da mnoge izazove sa svojim timovima pretvaram u uspehe.

Dok se želja da dublje razumem vino kao fenomen pretvorila u neutoljivu 

želju za interakcijom sa gostima i kolegama koji dele istu strast. Stotine vođenih degustacija, fascinantnih vinskih putovanja,privilegovanih pijanki 

sa velikim imenima industrijeodgonetnulo je mi mnoge tajne moje i nekih drugih,često dalekih vinskih zemalja.

​

Degustacijom sadržaja sa ovih strana i ti ćeš otpampuriti mnoge vinske priče i okusićeš veličanstveni ukus vina. I ne brini se da li ćeš moći jer ni ona životna situacija s početka nije imala tako srećan kraj. Na onoj dorćolskoj klupi, autoritet je sedeći pored mene empatičnoodbijao dimove cigarete i na tvrdom užičkom naglasku rekao: „pa ti sinovac pojma nemaš, ne kaže se crno nego crveno vino“. Srećom ili nekim drugim čudom posao je ipak pripao meni.

​

I još uvek je moj.