Pozdravili smo se sa letom, rukovali se i srdačno mu poželeli srećan put do sledećeg viđenja. Put juga zajedno sa njim, ruku pod ruku, ode i zavodljiva letnja energija. Strujala je kroz ulice, ljude, mora, kroz sve puteve i putovanja, muvala se svuda gde se smejalo, provodilo, flertovalo, pilo…

Vreme je za nova uzbuđenja koja jesen donosi sa sobom. Posebno mi je falio onaj osećaj kada smrznutog nosa i ušiju, duboko uvučen u jesenju jaknu uđem u svoj omiljeni bar. Otvorim vrata, a topao vazduh pomešan sa dimom i mirisom koji samo taj prostor ima, prostruji kroz moje nozdrve i ode negde duboko. Od zadovoljstva se nasmejem. Osrvćem se i u opštoj galami prepoznajem glasove koji me usmeravaju ka stolu u ćošku, do izloga. Razgaljeni glasovi poručuju da me već čekaju i da u sledećoj turi priželjkuju nešto jako, tanično, da ima puno alkohola, traže neko moćno, potentno crveno vino. “Nemoj brate one tvoje Burgundije i Barbere, hoću da mljackam dugo taj after taste”, buni se dobro poznati glas.

Sa prvim padom temperature probali smo Dingač sa najdužim stažom na našem tržištu. Iz istoimene vinarije koja datira još iz 1902. godine ove jeseni i zime biće aktuelna berba iz 2010. godine. Iskazala je istinski spektakl u čaši!

Prelivanje svetlo rubin crvene boje sa dubokim garnet rubom najavljivao je jedno ozbiljno i zrelo vino. Srednje intenzivan miris je otkrivao arome Dingača koji zri već 8 godina.

Potpuno razvijene voćne arome su i dalje nosile aromatski profil u kome je dominirao prepoznatljivi miris marmelade od šljiva i kajsija koju sam kao klinac obožavao, te džema od kupine i aroma likera od višnje, sa nagoveštajima kleke. Orašati tonovi oraha i badema dopunjavali su arome crne čokolade sa dosta kakaa. Jasno su se javljali i tonovi duvana, kože i tako unedogled opet, iznova i iznova arome su se ponovo, kao na traci javljale jedna za drugom. Igra mirisa je mogla trajati satima.

Na ukusu je bio impresivan, onako kako samo Dingač ume. Vrlo moćna struktura ostavljala je utisak robusnog vina, sa zrelim taninima i visokim procentom alkohola, oba u sajnom balansu sa ostalim strukturnim elementima. Dugi voćni finiš začinjen finom gorčinom katrana davao je ovom vinu nesalomivi karakter i potrebu za jakim crvenim mesom.

Na stisnutom prostoru oko našeg stola u ćošku obično sede mis sveta, univerzuma i vasione zajedno, ležerno ispijaju vince sa svojim pratiljama. Uvek imam potrebu da dolijem ulje na vatru: “Da li ste spremni za nešto o čemu ste letos sanjali dok ste pili Sovinjone, Tamjanike, Malvazije? Dingač gospodo! Pitam da li ste spremni?!”

U isti glas ispuste nedefinisani krik zadovoljstva i privuku svu pažnju na sebe. Mačije oči oko nas radoznalo sijaju pokušavajući da shvate šta je petorici iz ćoška atraktivnije od perfektno istaknutih crta lica i zavodlljive ženstvenosti. Očigledno nisu svesne činjenice da retko kome polazi za rukom da bude impresivniji od dobrog vina.

Dingaču se u ovim situacijama mora zameriti i to što nas toliko uzme pod svoje da tek pred sami kraj uhvatim po neki stih pesme koja ide u pozadini. Shvatam da mi je promaklo sve što je preko zvučnika hteo da nam poruči najveći šmeker svih vremena. Ali ako zbog Dingača trpe sve one lepotice, oprostiće valjda i Frank Sinatra.