Verujem da ima mnogo simbolike u činjenici što je platinasto odličje britanskog magazina Decanter, jednog od najvećih autoriteta u vinskoj industriji, došlo baš u jednu fruškogorsku vinariju. Jer ako su se ratničko-vinarski duhovi rimskog imperatora Marka Aurelija Proba i njegovog značajno mlađeg kolege Livija Odeskalkija sreli negde iznad ovog panonskog ostrva, prosto su se morali stvoriti povoljni uslovi da vino iz Erdevika postane simbol veoma uspešne reinkarnacije srpskog vinarstva. Sa Ramazijem Inaišvilijem, članom menadžmenta u vinariji Erdevik, nedavno sam razgovarao o nizu aspekata koji su zaslužni za ovo, do sada najviše priznanje za kvalitet domaćih vina. Bilo je reči i o tome koji su dometi ove vinske regije, te kakvi su efekti koje na tržište projektuje jedan prilično moderan model poslovanja oslonjen na najdužu vinarsku tradiciju u našoj zemlji.

Vinarija Erdevik ima veoma bogato nasleđe. Koji su najznačajniji periodi u istoriji verovatno najstarije vinarije sa ovih prostora?

Za nastanak vinarije se vezuje godina 1826. kada su grofovi Odeskalki dobili na upravu ovaj deo Srema i sa sobom doneli kulturu uzgajanja vinove loze. Oni kultivišu ove predele koji su u tom periodu bili dosta šumoviti, ali i močvarni, isušujući ih i privodeći ih nameni, odnosno sadnji vinove loze. Za Odeskalkijeve se vezuje i podatak da su zapravo oni prvi doneli traminac na Frušku goru. Dakle sa njima definitivno počinje razvoj vinarstva na ovom prostoru, a mi kao vinarija Erdevik, zajedno sa Bikić dolom i Iločkom vinarijom smo tada bili jedna celina. U Iloku je ostao i dvorac Odeskali koji trenutno pretvoren u muzej. Danas, pored vinarije Erdevik, ovaj kraj broji oko 10 manjih vinarija koje su u stvari nasleđe iz tog perioda kada je ovde bilo na stotine hektara vinograda.

Porodica Odeskalki se na ovim prostorima zadržala sve do kraja Prvog svetskog rata, nakon čega je napustila Srem. Oni su uvek bili jako imućna rimska porodica, čak su dali i jednog papu- Inocentija XI, čime su dobili pravo na korišćenje papskog heraldičkog znaka na svom porodičnom grbu, što se može videti i na našim etiketama (papski ključevi). Isti znak se nalazi i na grbu mesta Erdevik. Upravo to predstavlja jaku vezu između ove porodice i mesta Erdevik koji je baš pod njma i nastao kao naseobina.

Iako je posle Drugog svetskog rata trend bio masovna proizvodnja, gde su količine bile u prvom planu, naš stari podrum kao i priznanja iz Francuske, koja i dan danas krase njegove zidove, govore o fokusu na kvalitet. Velike bačve kakve se mogu videti u Toskani ili Pijemontu sačuvali smo kao svedočanstvo da su se ovde oduvek pravila kvalitetna vina. Naravno u skladu sa tadašnjim tehnološkim mogućnostima. Nakon vlasničke transformacije devedesetih i dvehiljaditih godina, vinarija menja nekoliko vlasnika i gubi deo vinograda kao i tržište bivše Jugoslavije. Sadašnji vlasnici dolaze 2012. godine.

2015. godine na čelo vinarije Erdevik stupa novi, moderan menadžment sa perspektivnim enologom Tanjom Đuričić, ali i ostalim članovima koji pristupaju rebrendiranju i uspostavljaju novu filozofiju pravljenja vina. Danas je u fokusu isključivo kvalitet vina i nastojanje da izvučemo maksimum iz Fruške gore kao jednog od najboljih teroara u Evropi. S obzirom da su u vinu decenije prava merna jedinica, mislim da vreme radi za nas i da ćemo izaći na put stare slave koju je Fruška gora nekada imala sa svojim vinima.

Na koji način Vi danas vidite vinariju Erdevik i šta su prioriteti za budućnost, te njegov dalji razvoj?

Prioritet predstavlja ujedno i osnovni razlog zašto sam ja sa svojim kolegama došao u vinariju Erdevik. Cilj je da pravimo najbolja vina koja priroda, zajedno sa terorarom Fruške gore, može da nam ponudi. Jer se naša filozofija u ovom poslu temelji na tome da se 99% posla odrađuje u vinogradu. Sve posle toga je nastojanje da pedantno ispratimo ono to nam je priroda dala i sprovedemo ga u bocu pa da ga takvog ponudimo našem konzumentu. Imamo i dugoročne planove. Pre svega razvoj celokupnog programa koji objedinjuje gastronomiju, turizam i niz drugih aspekata koji su uzajamno povezani. Naravno, sa osnovom u vinima koja nastaju na našem podneblju. E sad da li će to biti najbolja vina u Erdeviku, Vojvodini, Srbiji ili svetu, na prirodi je da odluči.

Koliki je trenutni obim proizvodnje i na koji način „napadate“ tržište?

Trenutno raspolažemo sa oko 62 hektara vinograda, gde gajimo uglavom poznate međunarodne sorte grožđa, kao što su cabernet sauvignon, merlot, shiraz. Od belih, chardonnay i sauvignon blanc. Od toga godišnje radimo oko 200.000 boca vina.

A tržište „napadamo“ nastojanjem da izađemo iz klasičnih trgovinsko-marketinških trikova. Mislimo da kad nešto radiš kvalitetno sa velikom posvećenošću, iskrenošću i kvalitetom, proizvod nalazi put do potrošača koji to lako prepoznaje. Sa druge strane, marketinški radimo sve ono što sadašnje vreme podrazumeva u smislu prisutnosti u modernim medijima.

Otvorili smo i jedan lep restoran u okviru naše vinarije. Razlog je da na najbolji način prezentujemo naša vina. Suština cele priče je da se dobra vina uvek lakše prodaju. Kao takvo, uvek nađe siguran put do potrošača i na najbolji način stvara poštovanje i poverenje tržišta.

Šta je to što čini posebnost fruškogorskog teroara?

Posebnost našeg podneblja je istorijski potkrepljena. Fruška gora je još u 15. veku bila prepoznata kao vinorodni kraj, što se u kasnijem periodu tokom 17. i 18. veka može povezati sa nastankom mnogih fruškogorskih pravoslavnih manastira. Ovo smo, putujući primećivali i u drugim zemljama, da se obično oko manastira ili drugih verskih objekata nalaze i dobra vinogorja. I uvek smo se pitali, da li su pravili vinograde zbog manastira ili manastire zbog vinograda. Dakle, Fruška gora je već u 15. veku, uz Burgundiju i Toskanu, već bila prepoznatljiva. I to ponajviše zahvaljujući Mađarima čiji je jedan od kraljeva, po osvajanju Fruške gore od strane Turaka, rekao: “Plačite, narode Ugarski jer sad moramo da pijemo vina iz Tokaja“. Zanimljivo je da i dan-danas Mađari smatraju da je njihovo najbolje vinogorje bilo Fruška gora.

Što se tiče fizičko-hemijskog sastava zemljišta i ekoloških faktora koji utiču na proizvodnju skoro 80 vinarija, koliko ih trenutno postoji na Fruškoj gori, pre svega treba skrenuti pažnju na skoro pa ekstremno raznorodan sastav tla. Pa se tako sreću krečnjačka, glinovita, crvena zemljišta i još mnogo toga drugog. Imamo dobru priliku da u zavisnosti od toga šta nam nudi zemlja, radimo sa jako velikim brojem sorti. Potom, Srem je kao mini kontinent, okružen sa dve velike reke Savom i Dunavom. Uz to treba uzeti u obzir i veliku količinu fosilnih ostataka koje je nekadašnje panonsko more ostavilo za sobom. Konkretno, u našim vinogradima je moguće pronaći takve ostatke, poput školjki i drugih organskih naslaga vremena. Koliko se sećam, samo je na Novom Zelandu jedna regija toliko raznorodna što se tiče sastava tla poput Fruške gore… Nekada imam utisak da možemo da budemo i idealna ogledna regija za sve sorte sveta.

Sa koliko vinograda danas raspolažete i na kojim lokacijama?

Pomenuo sam već da trenutno raspolažemo sa parcelom od 43 hektara u Krčedinu na obali Dunava, gde od sorti imamo cabernet sauvignon, merlot, shiraz, sauvgnon blanc i chardonnay. To su vinogradi koji su prosečne starosti oko 13 godina. On se sastoji iz oko 70% crnih sorti. U poslednje dve godine smo vratili naš stari vinograd iz nekog ugovora koji se nalazi baš u Erdeviku, na jednoj od najboljih lokacija na Fruškoj gori. Tamo imamo 16 hektara, gde se uz nešto malo merlot-a nalaze isključivo bele sorte. Ovaj vinograd je dosta stariji od onog u Krčedinu. Nismo ga zatekli u najboljoj kondiciji, te smo imali nekoliko ozbiljnih intervencija. Sada je, može se reći, u nekoj vrsti oporavka da bi smo kasnije iz njega mogli da izvučemo maksimum. U narednim godinama ćemo probati da iz tog starog vinograda napravimo nešto novo, možda čak i nešto prilično egzotično- fruškogorsku tamjaniku. Ima tu još nekih planova koji još uvek nisu za javnost.

Koji vinogradi su bolji i zbog čega?

Izdvojio bih taj vinograd u Krčedinu gde su nam i eminintni francuski stručnjaci za vinograde rekli da se nalazi na izuzetnoj lokaciji. To je takozvana lokacija „dva sunca“, gde imamo duplu refleksiju sunčeve svetlosti, jednu sa Dunava, drugu direktnu. Tu je idealna provetrenost terena i ocednost zemljišta, što vinogradu obezbeđuje dobru kondiciju i dosta otpornosti na bolesti vinove loze. Ipak, nije idealan, nekada se javlja problem zadržavanja magle na nekim pregibima zemljišta. Ali najbolja vina se isključivo rade sa najbolje osunčanih delova vinograda, koja nam obezbeđuju najviši kvalitet grožđa. Što smo mi na neki način mikrolocirali. Vrlo dobro poznajemo lokacije gde nastaju naša premijum vina poput Omibus Lectora i Ex Catedre. Nedavno vraćeni erdevički vinograd iz koga trenutno nemamo etikete na tržištu, takođe očekuje isti princip mapiranja najboljih mikrolokacija, ali je to u ovom trenutku priča za budućnost.

Kako se teroar vaših vinograda konkretno oslikava u premijum vinima?

Grožđe za premijum vina se proizvodi na mikrolokalitetima koji pružaju idealnu sinergiju sorte (klona i podloge), zemljišta, mikroklime i ljudskog faktora. To su potezi na kojima loza daje najmanje prinose, sitne grozdove, i sočne bobice koje su potpuno fenolno zrele. Iz takvih grozdova se dobija vino sa najsnažnijom eksperesijom sortnosti, višeslojnih aroma, odične strukture, dobro izbalansiranog i punog tela sa ozbiljnim potencijalom za odležavanje.

Naš enonlog, Tanja Đuričić, obično kaže da se najvažnija odlika teroara ogleda u izuzetnim kiselinama koje belim vinima daju svežinu, lepršavost i balans. Dok su u crvenim vinima kiseline usklađene sa zrelim taninima i čine kičmu koja sa lakoćom nosi puno telo, snažnu strukturu i prilično visok alkohol.

U profesionalnim krugovima se dosta priča o kvalitetu Vaših vina koji defacto nije slučajan jer se u kontinuitetu ponavlja iz berbe u berbu. Da li postoji određena zakonitost, pre svega u idejnom, ali i tehnološkom pristupu na osnovu kog nastaju nastaju Vaša vina?

Osvrćući se na sve naše kategorije vina generalno, osnov za sve njih je rad u vinogradu. Nemamo mnogo afiniteta prema inervencionizmu. Mnogo nam je važno da prenesemo u bocu ono što nam priroda da. Tehnološke intervencije su minimalne ako je godina prema nama bila blagonaklona. A ako nije, trudimo se da pravovremenim reakcijama u vinogradu korigujemo negativan uticaj prirode. Vina u liniji Tri koze su osnovna tržišna linija napravljena isključivo od grožđa iz naših vinograda. Jeftina su i namenjena prodaji u marketima i na mestima koja ne zahtevaju previše angažmana oko servisa vina. Laka su za razumevanje i kreirana su da osvajaju na prvi utisak. Inox je ono što je osnovna karakteristika ovih vina, osim Tri crvene koze za koje je merlo u aktuelnoj berbi odležavao u drvenim sudovima.

Naredni nivo su vina Roza Nostra i Bela Novela. Novela je lep i svež sauvigon blanc. Na Roza Nostru smo posebno ponosni jer je u četiri od pet dosadašnjih berbi dobijala nagrade za najbolji roze u Srbiji. Za ovo vino praktikujemo posebnu berbu, otprilike dve nedelje ranije nego za naša crvena vina, kako bismo mu sačuvali kiseline i svežinu.

Premijum etikete radimo samo sa najboljih mikrolokacija u vinogradu i to samo u najboljim godinama. Procenu za to donosimo kolegijalno sa uvažavanjem procene naših kolega zaduženih za vinograd, kao i koleginice koja je naš tehnolog. Dakle, samo kada priroda da svoj maksimum. Tako nastaju Marlon-Delon koji je kupaža 75% cabernet sauvignon i 25% merlot. Isto važi i za naš 100% shiraz kao i za moćni blend Grand Trianon.

Ovakav pristup je dao najbolje zvanično ocenjeno srpsko vino ikada na ozbiljnim svetskim takmičenjima. Kako je nastao Omnibus Lector iz 2015?

Pa, može se reći da smo blagosloveni blagodetima prirode koji izuzetno pogoduju chardonnay-u na mikrolokacijama gde ova etiketa nastaje. Potom, klonovi sa kojima raspolažemo u vinogradu su dali vrlo dobre rezultate sa redukcijom roda. To rezultuje zdravim i uvek fenolno zrelim grožđem, koje kasnije ulazi u dalju preradu. Inače ga nemamo puno, pa smo odlučili da mu se maksimalno posvetimo. Fermentacija mu je u buretu, nakon čega sledi odležavanje u 500 litarskim bačvama od slavonskog hrasta, otprilike oko godinu dana. Nakon toga stabilizacija u boci traje od godinu do dve, u zavisnosti od berbe. Potom izlazi na tržište. Takav tretman, u kom ne kalkulišemo oko odležavanja i stabilizacije je za nas važna stvar. Smatramo da se mnogo kvalitetnih belih vina iz Srbije prerano pušta na tržište, što je velika šteta.

Čitao sam tekst iz 2017. kada ste rekli nakon nekog ocenjivanja, koliko se sećam u Francuskoj, da od tog vina u budućnosti očekujete mnogo...

Prva naša nagrada je došla iz Bordoa sa takmičenja Le Citadelles du Vin. Tamo je upravo taj Lector iz 2015. u svojoj cenovnoj kategoriji od 5-12 evra dobio srebro. E sad, možete li da zamislite kolika je to satisfakcija i značaj za nas, jer je to jedno veoma specifično takmičenje na kome vina ocenjuju enolozi. Dakle, ljudi koji direktno učestvuju u stvaranju vina. I to možda nije toliko izvikano i popularno ocenjivanje poput Decanter-a, Wine Advocate ili Wine Spectactor, ali je za nas je značilo mnogo jer samo nakon njega znali da smo na pravom putu. Stigla je potvrda da smo dobro uradili to vino i da je pred njim dobra budućnost,  takođe kao potvrda naše ideje i rada koji smo uložili. Možemo slobodno reći da smo emotivno vezani za tu nagradu jer je stigla iz “najvinskije” zemlje na svetu koja ne pravi kompromis kada je kvalitet u pitanju. Kao kruna ogromne vere u to vino, došla je platina na Decanter-u gde ni jedan chardonnay van Italije i Francuske nikada nije dobio platinu. Sa druge strane pričamo o jednoj od najrasprostranjenijih belih sorti na svetu. Sve ostalo, rekao bi neko, postaje istorija.

Da li u vinima iz berbi koje su usledile nakon 2015. prepoznajete potencijal za slična dostignuća?

Da, naravno. Pored platine za Omnibus Lector iz 2015. na istom takmičenju smo dobili srebro za Lector iz 2017. Godine, što nama daje potvrdu da smo na dobrom putu i za berbe koje su usledile nakon ove visoko nagrađene. To dosta govori i našem tržištu- Omnibus Lector je nešto veoma posebno što „bela“ Fruška gora može da ponudi. Konkretno smo na Decanter-u dobili 5 medalja i za crvena vina, roze takođe. Ako nas priroda pogleda, u buduće možemo biti samo bolji.

Nakon ovog uspeha najkompetentiji ste da date odgovor na pitanje- kakva vina treba slati na ozbiljna svetska takmičenja?

Tu postoje dve škole. Mi i dalje zastupamo stanovište da treba slati samo potpuno razvijena vina koja su u piku. Ozbiljne vinske zemlje i svetske kuće mogu sebi da dozvole slanje mladih vina, dok mi kao, na žalost, i dalje nerazvijeno vinsko tržište, treba da šaljemo ono najbolje što imamo. Samim tim međunarodni uspesi za sobom vuku jednu jako pozitivnu stvar, a to su upiti distributera iz celog sveta za prodaju i uvoz tih etiketa. Tako da, mislim da mi treba da šaljemo isključivo spremna vina za konzumaciju. Ne verujem u priču da bilo koga u svetu zanima naš potencijal. Mislim da nas lako zaboravljaju.

Ovog vina više nema na tržištu, ali ni mnogih dobrih srpskih vina koja nisu dočekala svoje najbolje dane. Kako se izboriti sa pritiskom tržišta i kako dati prednost zrelijim i defacto kvalitetnim vinima?

Ja tu imam malo specifičan stav. Ukoliko ljudi, vlasinici hotela, restorana, vinoteka imaju potencijal da prepoznaju vino koje će vredeti više na tržištu u budućnosti, a trebalo bi da imaju, jer je to roba koja ima svoju cenu, specijalizovan i specifičan plasman i kupce… Ako znaju da će recimo naš Lector iz 2019. koji treba da izađe na tržište biti uspešno vino, onda bi trebalo i da se potrude da ga imaju u svom portfoliju. Jer kad pogledamo istini u oči, dobrih vina nema puno, na žalost. Pred Srbijom je svakako velika budućnost, ali je to tema za sebe. Dakle, taj pritisak ne bi trebalo da bude na vinarima. Ja bih ga rado prebacio na trgovce. Ne želim takav vid pritiska na vinare! Ljudi treba da se trude da naprave najbolje vino što mogu, dok trgovci i ljudi koji se bave plasmanom vina prema publici treba da se bave pitanjima trgovine. Naše je da ga napravimo, Vaše je da ga prodate.

Da li imate afinitet prema nekoj autohtonoj sorti? Sa čime bi tu Erdevik mogao da ostvari svoje vinarske principe?

Mišljenja sam da Fruška gora nema mnogo prostora u tom smislu osim nekih starih, arhaičnih, retko zastupljenih belih sorti. Ali ako bi to bila tema, mi bismo svoju budućnost gradili na probusu, koji je, doduše, selekcionisana sorta. Mislimo da on ima jako dobar potencijal, dobro oslikava teroar Fruške gore i ja lično mislim da od probusa mogu da nastanu ozbiljna crvena vina.

U čemu je fora sa koralnim vinima?

Fora je moru koga nemamo. Ali ga mi zapravo imamo kroz naša vina. To je Grand Trianon iz 2015. koji odležava u Jadranskom moru, u okolini Kornata. Odležava na dubini od 30 metara oko godinu dana. Hteli smo to da probamo, pre svega kao neki eksperiment, da vidimo da li je tačno da vina brže sazrevaju kada su u moru, u sredini u kojoj je konstantan pritisak, nedostatak svetla. I upoređujući običan Trianon i ovaj koji je odležavao u moru, primetili smo da postoji velika razlika koja se senzorički jasno zapaža. Tanini su zaokruženiji, vino je značajno smirenije, zrelije… Time smo, pored svega ostalog, postigli i veliki marketinški uspeh. Etiketa Deux Mers, donosno Grand Trianon iz 2015. koji je odležavao u Jadranu se prodaje u zabranjenom gradu u Pekingu, njima se jako svidela ta priča. Pored svega, moram priznati Deux Mers jako lepo izgleda.

Na moje veliko zadovoljstvo, prilično ste prodrmali dosadan, tradicionalni pristup brendingu i marketingu kada su srpska vina u pitanju. Na koji način, po Vašem mišljenju, moderna vinska etiketa mora da komunicira sa publikom?

Nemamo tradicionalan pristup vinima bez obzira što smo najstarija vinarija u Srbiji. Kao neka mlada-stara vinarija koja je izašla na tržište morala je da zadovolji kupca, kako vizuelno tako i fizički, kad uzme bocu u ruku. Ako taj vizuelno-fizički kontakt zadovoljava, a kvalitet vina koji je u toj boci isprati vizual, onda smo stvarno postigli neki uspeh.

Linija sa kozama predstavlja potpuno nov pristup vinima, kojim smo zadobili mlađe potrošače koji se ne osećaju prijatno u elitističkom pristupu konzumiranja vina. Želeli smo da za neke pristojne novce dobiju vino koje je od pravog grožđa, koje oslikava nekakav uticaj teroara i sorte i da ljudi ležerno, bez bojazni uzivaju u povoljnim, kvalitetnim vinima.

Što se tiče naših premijim etiketa… Mi jedan koncept etikete razvijamo od 6 meseci do 2 godine. Prvo zamislimo koji bi ljudi pili takvo vino u restoranu, vinoteci ili kod kuće, i zašto bi ga kupili. Potom, pravimo njegov visibility, njegov brending, etiketu i sve drugo. Etiketa mora da dočarava posebnost i specifičnost tog vina. Recimo, Stifler’s mom… Svi smo gledali taj film, a analogija je jednostavna, taj shiraz će, što je stariji bivati sve bolji, vino koje će mnogi želeti da poseduju, u svojim kolekcijama ili još bolje, često u čaši. Marlon-Delon takođe oslikava blend koji je u boci, koji čine dve najpopularnije sorte crvenih vina cabernet sauvignon i merlot. Etiketu je radio naš doajen pankerskog zvuka, Kebra iz Obojenog Programa. Tako da, i pored toga što je jako ozbiljno vino u boci hteli smo da ga na neki način rasteretimo sa vizualom koji bi pomogao ljudima da se što pre odluče za njega, a da tu bocu ostave kao umetničko delo. U svakom slučaju vuzal na ambalaži mora najpribližnije da oslikava ono što je u boci. Da dočara šta Vas to očekuje u čaši.  Marlon-Delon je najbolji klon u čaši Marlona Branda i Alena Delona.

Koji svetski trendovi, prema Vašem mišljenju, nedostaju a mogli bi da unaprede srpsko vinarstvo ali i tržište?

Tu bih, pre svega, skrenuo pažnju na organska vina. Mnogi vinari, posebno u razvijenom svetu, su ili već u konverziji ili odavno rade prirodna, organska vina. Postoji, da kažem, niz grana u kojima se oni deklarišu. Ali kao što vidimo, taj trend je odavno prisutan u gastronomiji… Ozbiljna društva skoro pa podrazumevaju organsku i zdravu ishranu, održivi razvoj, što manje ataka na životnu sredinu, smanjenje karbonskog otiska i tako dalje. Prilično sam siguran da i vina prati takav trend, čak mislim da će za nekih dvadesetak godina svet piti isključivo organska vina i mislim da je sad prilika da Srbija, kao relativno nerazvijena vinska zemlja, odmah preskoči tih dvadeset godina i uskoči u voz koji u Evropi već odavno vozi tu priču.

Kolike su šanse da se to implementira u naš vinski biznis?

Vrlo velike!!! Idealne! Naša priroda i biodiverzitet uopšte nije načet. Posebno tamo gde su vinogradi. Imamo fantastičan kvalitet zemljišta, imamo strašno dobar biodiverzitet, klima nam itekako pogoduje. Mislim da je naša šansa isključivo u organskim vinima. Trebalo bi  da se što pre uhvatimo toga. Makar počeli sa konverzijom, pa polako vinograde da privodimo organskim standardima, ako želimo da budemo prisutni na ozbiljnim vinskim tržištima. A to je vinariji u kojoj ja radim svakako cilj. A mislim da bi takav cilj trebalo da bude zajednički. Verujem da će vina, napravljena klasičnim metodama proizvodnje u budućnosti biti sve jeftinija i jeftinija i da mi nećemo moći da se snađemo dobro u toj situaciji.

Erdevik će polagano krenuti tim putem ka organskoj proizvodnji, mi ćemo to da uradimo, jer sa našim ambicijama ni nema drugog puta.

Šta može da predstavlja problem za razvoj srpskog vinarstva u budućnosti?

Pre svega vinogradi! Tek ćemo za desetak godina imati dovoljno stare vinograde da možemo ozbiljno da zaigramo na međunarodnoj sceni. Nadalje, po drugim pitanjima moje mišljenje uglavnom i nije popularno među većinom. Ja nisam siguran da mi imamo kvalitetne autohtone sorte. Sorte sa kojima se trenutno ponosimo, nisam siguran da mogu da daju veliki potencijal i da oslikavaju Srbiju kao vinski region. Jer da su bile kvalitetne već odavno bismo imali ozbiljna i dobra vina od toga. Upitna je čak i potrošnja prokupca i tamjanike kod domaćih potrošača. Prilično sam siguran da prema inostranom tržištu ne možemo nastupiti sa tim sortama, posebno ne u tim sortnim varijacijama. Verovatno ste svi videli koliko je, recimo Slovenija, ulagala u svoje autohtone sorte pa nisam siguran da imaju veliki rezultat u tom smislu.

Kako vidite Vašu ulogu u razvoju vinske Srbije u buduće?

Znate kako, više puta sam u toku ovog intervjua ponovio da je za nas vinograd celokupna filozofija svega što radimo, i da je na bazi toga kasnije dobro vino osnov za sve druge akcije. Mi vidimo sebe u organskoj proizvodnji. Ne smem da tvrdim u kom tačno obliku i kada će to biti. Ali ono što nas motiviše je ljubav prema Fruškoj gori, koja se javila možda i pre bavljenja vinarstvom. Te tako, mislimo da je naš jedini cilj da svako može da prepozna cabernet sauvignon, merlot ili chardonnay sa Fruške gore. Na tome želimo da radimo u budućnosti, jer smo pre svega teroaristi po ubeđenju. Zastupamo tu ideju jer je realna. Možemo da napravimo fantastična vina potpuno drugačijeg karaktera od nekih drugih regija i zemalja! Što je još važnije, to možemo postići sa mnogo sorti.


Privacy Preference Center