Il POGGIONE, Rosso di Montalcino 2015

Koliko zadovoljstva može prizvati u sećanje konstatacija „FULL DEVELOPED WINE“, zapisana nekad ranije u degistacionom dnevniku… Verujem da svako pasionirano i iskusno nepce priželjkuje bar tri puta dnevno miris, ukus i osećaj zadovoljstva kakav ostaje iza zdravog i potpuno formiranog vina koje u sebi nosi patinu dobijenu dugogodišnjem odležavanjem.

Istini za volju, ne mogu sva vina u tom procesu dobiti poželjnu kompleksnost i salvu karakterističnih aroma koje izluđuju čula. To je, gotovo uvek, podrazumevajući štih bogatog pedigrea zajemčenog neupitnim kvalitetom sorte, jedinstvenim teroarom koji je oblikuje, kao i godinom koja svojim uticajem uobliči sve faktore u potencijal koji će se, iz godine u godinu, razvijati do savršene forme za kojom svi tragamo.

Nekim vinima je za to potrebno dosta vremena, neka nikada ne dostignu svoj pun potenicjal, neka ga čak nemaju. Postoje ona čiji je put do zenita kraći, a kompleksnost u toj fazi razvoja više nego zadovoljavajuća za cenu koja je vrlo prihvatljiva. Takva vina su retka i predstavljaju blago vinskog sveta. Jedno od njih nastaje u najpoznatijem gradiću Toskane- Montalcino-u. Rosso di Montalcino, stvoren rukama najboljih majstora, može biti bolji čak i od svog starijeg brata Brunello di Montalcino-a, čiju visokopreciznu ekspresiju sorte sangiovese grosso retko ko dovodi u pitanje. Ali je u nekim slučajevima to zaista tako.

Jedna od najboljih kuća iz ovog mesta, Il Poggione, nudi srpskom tržištu fantastičan Rosso di Montalcino koji se nalazi u piku razvoja. U čaši predstavlja veoma jasno uočljivim, širokim garnet rubom. On se, nadalje, pretapa u predivne nijanse sve do rubin crvene boje, koja je u ranim fazama razvoja bila njegov dokaz tipičnosti.

Na nosu je srednjeg intenziteta. Karakterističan tercijarni klaster aroma vlada čašom. Zapanjujuće postojane, odaju utisak još uvek veoma čvrstog vina. Sirovo meso, uštavljena koža, hjumidor za negovanje kubanskih cigara, kedrovina, gnjile mušmule i trule crne trešnje arome su koje bi nekome delovale prilično nepoželjne. Ali kada se nađu u vinu prošivene mirisom sveže samlevenih oraha i predivnog mirisa koji nalikuje na cinnamon rolls kolače, postaju sveti gral za kojim se u kulturi uživanja vina neprestano traga. Nemoguće je ignorisati tonove slične crnoj čokoladi i suvoj šljivi koji izniču potpuno neočekivano i ponovo vraćaju čulo mirisa u kovitlac aroma prezrelog crvenog bobičastog voća.

Na ukusu je potpuno suvo, sa totalno polimerizovanim taninima koji miluju. Kiseline su već dobro integrisane u strukturu koju, u ovoj fazi, na svojim plećima nosi alkohol od 14%. Telo je zrelo i puno, raskošno i prepuno zrelog crvenog bobičastog voća, čokolade i tonova iz spektra orašastih plodova. Srednje je dugog finiša, lepo zaokruženo i predivno u svojoj pitkosti. Ukratko, istinska je sreća naleteti na ovakvo vino.

Kada se bolje promisli, veća je sreća što svedočimo trenutku u kome se pomodarski gutaju opšte poznati brendovi i vina iz regija čije nazive cvrkuću i vrapci na grani, tako ostavljajući sa strane prave dragulje koji ako su uhvaćeni u pravom momentu, kao ovaj Il Poggione Rosso di Montalcino iz berbe 2015, postaju vina koja se nikada ne zaboravjaju!

Servis potpuno zrelih vina podrazumeva nešto kraće dekantiranje i tretman u što idealnijoj čaši za određeni tip ili sortu koja ga nosi. Zreli sangiovese, poput ovog, treba poslužiti na temperaturi između 16 i 18 stepeni Celzijusa, dekantranog oko pola sata i razlivenog u čaši sa što širim bokovima a užim rubom. Lično bih ga pio potpuno samog bez pratnje sa hranom, ne bih li se setio svih finesa koje patina unosi sa sobom. Mada, istini za volju, padala mi je na pamet talljata od medium rare bifteka… Možda i kubanska cigara srednjeg tela i pitomog ukusa.

Štopciger rejting: 90/100 pts.

Maloprodajna cena: oko 2300-3000 rsd